ХИДРОКОМПЛЕКСИ КЛЕК И СРПСКИ ИТЕБЕЈ

26. јун 2020.

Хидрокомплекси Клек и Српски Итебеј су скоро идентични хидрочворови на каналу Бегеј који у оквиру својих структура имају и уставе и преводнице. Једни су од неколико добро очуваних хидротехничких структура из времена владавине Аустроугарске монархије. Оба су изграђена 1914. године пред Први светски рат као део изградње канала Бегеј од ушћа Тисе до Темишвара.

Тим поводом, седам идентичних хидрокомплекса је изграђено од Титела до Темишвара у периоду од 1910. до 1914. Три објекта су подигнута у Румунији и четири у Војводини. Друга два хидрокомплекса у Војводини налазе се у Книћанину и Ечкој, али нису тако добро очувани и функционални.

Добро очувани хидрокомплекси Клек и Српски Итебеј налазе се 31,4 километра један од другог на пловном путу канала Бегеј. Главни задатак обе уставе је био одржавање нивоа воде у каналу са ниским и средњим протицајем на нивоу потребном за пловидбу бродова капацитета до 650 тона.

Отвори уставе су ширине 22,5 метара на оба хидрокомплекса. Ниво воде регулише се системом Поире – табластим затварачима у рамовској конструкцији. У оквиру оба објекта постоје идентична административна зграда, складишта и чуварска кућица.

Међутим, постоје неке разлике између ова два хидрокомплекса. Преводница Клек је реконструисана 1969. године из једнокоморне у двокоморну преводницу, са три дупле уставе. Изнад канала и преводнице се такође налази и стари гвоздени мост из 1912.

Поред поменутих, постоји још значајних објеката хидротехничког наслеђа, између осталог: црпна станица Купусина из 1906, црпна станица Костина пумпа из 1906, преводница и устава Шебешфок у Западној Бачкој која датира из 1875, црпна станица Песир из 1894, црпна станица Кумане из 1895, црпна станица Катахат из 1896, црпна станица Велики Оџак на обали Тисе у Банату из 1901, црпна станица Дубовац на обали Дунава у јужном Банату из 1908. и многи други.