„Јегричка“ се налази у јужној Бачкој, на простору четири општине, Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ.
Многобројни посетиоци и туристи жељни рекреације у природи, свој мир проналазе баш у овом Парку, уживајући у лепотама природе, шетајући стазама здравља и упознајући богат живи свет. За децу се организују догађаји попут едукације у летњој учионици, разноразним такмичењума у игри без граница као и одржавање школице пецања за наше најмлађе.
Парк природе је употпуњен тереном за баскет, понтоном за пецање и катамараном на соларни погон. Кроз Пловидбу катамараном „Чигра“ упознајемо инересантан и несвакидашњи живи свет. „Чигра“ плови сат времена релацији дугој седам километара. Ово је сјајна прилика за посетиоце да виде нетакнуте делове некадашњег Панонском мора, разне врсте птица, „скривена“ риболовна места, а на крају занимљиве пловидбе је осматрачнице за птице. На основу истраживања забележено је 76 водених и мочварних биљака, евидентирано је 148 таксона виших биљака, а регистровано је чак 198 врста птица .
Парк природе
Парк природе „Јегричка“ стављен је под заштиту и предат на управљање ЈВП „Воде Војводине“ 2005. године као заштићено подручје ИИИ категорије, да би у новембру 2022. године Покрајинском скупштинском одлуком о заштити Парка природе „Јегричка“ био проглашен заштићеним подручјем ИИ категорије.
Категорија по Закону о заштити природе
Према категоризацији заштићених подручја, Парк природе „Јегричка“ прирпада ИИ категорији – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја.
ИУЦН – категорија В
Према класификацији Светске уније за заштиту природе (ИУЦН), Јегричка припада категорији В – заштићени копнени предео (подручје одржаваних екосистема).
Географски положај
Парк природе „Јегричка“ налази се у јужној Бачкој, на територији четири општине: Бачка Паланка, Врбас, Темерин и Жабаљ. Заузима површину од 1.193,19 хектара, док успостављена заштитна зона обухвата 5.701,60 хектара.
Режими заштите
На простору Парка природе „Јегричка успостављају се режими ИИ и ИИИ степена заштите. Режим заштите ИИ степена износи 257,09 хектара, или 21.5% заштићене површине, док режим заштите ИИИ степена износи 936,10 хектара, или 78.5% заштићене површине.
Историјат заштите
На простору заштићеног подручја ПП „Јегричка“ прва валоризација започета је на локалитету четири острва која се налазе у оквиру рибњака на Јегричкој.
Истраживања су вршена током 1987. године и то првенствено са аспекта орнитологије.
На основу чл.16 Закона о посебној заштити делова природе (“Службени лист САПВ“, бр.10/86) и чл. 235 Статута општине Жабаљ (“Службени лист општине Жабаљ“, бр.10/84), Скупштина општине Жабаљ на 17. седници Већа удруженог рада и 15. седници Већа месних заједница одржаним 22.04.1988. године, а по претходно прибављеном мишљењу Покрајинског завода за заштиту природе, донела је Одлуку о проглашењу строгих природних резервата “Четири острва у рибњаку Јегричке“ (“Службени лист општине Жабаљ“, бр.6/88). Прелиминарна истраживања ширег простора Јегричке започета су током 2003. године.
На основу добијених резултата, пре свега на делу Јегричке од моста, односно пута Темерин – Бечеј, до уставе „Жабаљ“, евидентирано је богатство природних вредности и реткости. На основу члана 42. став 4. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91; 83/93; 53/93, 67/93, 48/94 и 53/95), Завод за заштиту природе Србије је донео Решење о претходној заштити природног добра “Јегричка“ („Службени гласник РС“, бр128 /2003.).
Истраживање и валоризација целокупног тока Јегриче започета је током 2004. и 2005. године, када је Завод за заштиту природе Србије сачинио студију заштите парка природе „Јегричка“.
На основу наведене студије општине: Жабаљ, Темерин, Врбас и Бачка Паланка донеле су акт о проглашењу заштите Јегричке, односно Одлуку о заштити Парка природе „Јегричка“, (“Службени лист општине Жабаљ“, 2005.).
Овом Одлуком, строги природни резерват “Четири острва у рибњаку Јегричке“ обухваћена су границама заштићеног подручја Парка природе „Јегричка“.
Полазећи од Средњорочног програма рада Покрајинског завода за заштиту природе за период од 2011. до 2015. године, Програма рада за 2012. годину и члана 42 Закона о заштити природе („Службени гласник РС“, 36/09, 88/2010, 91/2010), током 2012. године обављена је ревизија заштите ПП „Јегричка“, када је Покрајински завод за заштиту природе сачинио нову документациону основу – студију заштите.
Покрајинском скупштинском одлуком о заштити Парка природе „Јегричка“ од 22. новембра 2022. године проглашен је заштићеним подручјем ИИ категорије.
Управљач
На основу члана 15 Покрајинске скупштинске одлуке о заштити Парка природе „Јегричка“, ово заштићено подручје поверено је на управљање Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“ из Новог Сада.
Парк природе „Јегричка“ налази се на простору јужне бачке лесне терасе, између Малог бачког канала код Деспотова, на западу, и ушћа Јегричке у Тису код Жабља, на истоку. На површини од 1.193,19 ха, коју ово подручје заузима, успостављен је двостепени режим заштите, режим заштите ИИ и ИИИ степена. Заштићено подручје обухвата водоток Јегричку са ободном мочварном вегетацијом, заједно с делом водотока Мала бара, ушћем мањих притока Јегричке, околним слатинским пашњацима и остацима некадашњих шума.
Због положаја и специфичних еколошких карактеристика, на подручју Парка природе „Јегричка“ егзистира богат диверзитет биљних и животињских врста. На основу истраживања евидентирано је 148 таксона виших биљака. У групи национално и међународно значајних врста забележено је 15 таксона, од тога су три строго заштићене врсте: бели локвањ, дивљи овас и мочварна папрат. На прелиминарној Црвеној листи флоре наведене су четири врсте и две подврсте: панонски звездан, табернемонтанова зука, трава против глиста и мочварна папрат. Водена папрат и водени орашак су две врсте које су наведене у Додатку И Бернске конвенције као строго заштићене.
Подручје Парка природе „Јегричка“ пружа повољне станишне услове за развој и живот водоземаца и гмизаваца, а забележено је 9 врста из класе водоземаца и 3 врсте из класе гмизаваца, међу којима се истичу барска корњача и црвенотрби мукач.
Ихтиофауну чине 22 врсте из 8 породица, а на основу броја представника доминира фамилија шарана, док у строго заштићене врсте спадају гавчица, чиков, лињак и златни караш.
Јегричка представља једну од ретких оаза за опстанак птица, са 198 регистрованих врста, од којих су многе значајне у националним и међународним размерама, што се доказује њиховим присуством на разним листама, уредбама и конвенцијама, а импонзантан број врста заштићен је као природна реткост у Србији. Међународни значај фауне птица потврђен је 1997. године, када Јегричка званично постаје међународно значајно станиште птица ИБА (Импортант Бирд Ареа) подручје. Од изузетног значаја је присуство угрожене патке њорке и других ретких врста попут малог гњурца, црновратог гњурца, еје мочварице, белобрке чигре, црне чигре, модровољке, патке кашикаре, букавца, сивог барског петлића и др.
На специфичност овог подручја утичу и бројне врсте сисара чије је станиште везано за воду. Од великог је значаја присуство видре, строго заштићене дивље врсте, која се налази и на списку Европске и Светске Црвене листе. Такође, ова врста представља индикатор за чисте водотоке богате рибом, па је њено присуство у Јегричкој изузетно важно, односно, неопходно је пажљиво управљање популацијама ове врсте.