Парк природе „Мртваје горњег Потисја“ налази се у северном и средњем делу Војводине, уз обале реке Тисе, на територији општина Кањижа, Сента и Чока. Обухвата четири одвојене мртваје: Мртву Тису код Ђале, Пану, Буџак и Батку, а укупна површина парка је 304,77 хектара.
Ово подручје припада В категорији заштићених природних добара. У парку је забележено 227 таксона виших биљака и 24 врсте риба. Посебну вредност представљају ретке и угрожене птице које се овде гнезде, мигрирају или зимују – укупно 167 врста, од којих 79 гнезди у парку.
Такође, у овом подручју живи 8 врста водоземаца, 4 врсте гмизаваца и велики број бескичмењака, што указује на добар квалитет воде. Најбројнији сисари су глодари, који су присутни на свим мртвајама.
Парк природе
Парк природе „Мртваје горњег Потисја“ проглашен је 29.08.2023. на седници Скупштине Аутономне покрајине Војводине када је донета Покрајинска скупштинска одлука о проглашењу Парк природе „Мртваје горњег Потисја“. Парк природе дат је на управљање ЈВП „Воде Војводине“ као заштићено подручје ИИ категорије.
Категорија по Закону о заштити природе,
Према категоризацији заштићених подручја, Парк природе „Мртваје горњег Потисја“ припада ИИ категорији – заштићено подручје покрајинског/регионалног, односно великог значаја.
ИУЦН – категорија В
Према класификацији Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН), ПП „Мртваје горњег Потисја“ припада категорији В – заштићени копнени предео (подручје одржаваних екосистема).
Географски положај
Заштићено подручје налази се у северном и и средњем делу Војводине, уз леву и десну обалу реке Тисе, на територији општина Кањижа, Сента и Чока. Заузима површину од 304,7745 ха док успостављена заштитна зона обухвата 2100,23 ха.
Режим заштите
У Парку природе успостављен је двостепени режим заштите, режим заштите ИИ и ИИИ степена. Режим заштите ИИ степена износи 166,34 ха или 54,58% заштићене површине док режим заштите ИИИ степена износи 138,44 ха односно 45,45% заштићене површине.
Историјат заштите
Полазећи од Средњорочног програма заштите природних добара за период 2011-2020. који је добио сагласност Скупштине АПВ, као и сагласности Владе Републике Србије и Програма заштите природних добара за 2011. годину, приступило се валоризацији природних вредности мртваја у Потисју у Србији ради стављања под заштиту.
Мултидисциплинарна теренска истраживања са циљем валоризације простора четири мртваје Парка природе „Мртваје горњег потисја“, започета је 2008. године. Средњорочним програмом заштите природних добара за период 2011-2020. и програмом заштите природних добара за 2012. годину предвиђен је завршетак радова на валоризациј простора за стављање под заштиту и израда одговарајуће студије.
Валоризацијом природних вредности и проценом њихове угрожености, утврђено је да између локалитета изнад бране код Новог Бечеја и оних испод ње постоји разлика у присуству заштићених и угрожених врста и очуваности екосистема и простора некадашњег плавног подручја Тисе пре регулационих радова у XИX веку.
Након извршене валоризације свих старих меандара Тисе изнад бране код Новог Бечеја, процењено је да су елементи за заштиту присутни код четири мртваје: Хоргошке, Пане, Буџака и Батке. Остали меандри због јачег утицаја угрожавајућих фактора нису уврштени у границе овог заштићеног подручја али остају заштићене као станишта строго заштићених врста у еколошкој мрежи. Заштићено подручје које обухвата поменуте мртваје добило је назив Парк природе „Мртваје горњег Потисја“.
На основу законских овлашћења, Покрајински завод за заштиту природе израдио је Студију заштите као стручно – документациону основу за успостављање заштите Парка природе „Мртваје горњег Потисја“, као заштићеног подручја ИИ категорије.
Покрајинском скупштинском одлуком о заштити Парка природе „Мртваје горњег Потисја“ од 29.08.2023. године, проглашен је заштићеним подручјем ИИ категорије.
Управљач
На онсову члана 14. Покрајинске скупштинске одлуке о заштити Парка природе „Мртваје горњег Потисја“, ово заштићено подручје поверено је на управљање Јавном водопривредном предузећу „Воде Војводине“ из Новог Сада.
Када матица природним процесом одсече довољно развијен меандар, или када се ово одсецање изврши вештачким путем, настаје мртваја. Умртвљени меандар или мртваја представља стари ток Тисе, који је услед скраћења речне дужине остао са леве или десне стране корита.
Мртваје на простору Парка природе „Мртваје горњег Потисја“ настале су пресечењем меандара приликом регулације Тисе у XИX веку и изгубиле директну везу са реком па функционишу као флувијална језера. Пресечењем меандара постале су рукавци чија су корита убрзо била засипана речним наносима. Ово се пре свега односи на Пану, где је највећи део корита у потпуности засут и претворен у пољопривредне површине, док је преостали део плитак и замочварен. У случају Батку и Буджака, само краће, узводне деонице мртваја су засуте у потпуности, док су у средишњем и низводном делу настала флувијална језера. Природна морфологија корита је највише очувана на Мртваји наспрам Ђале.
На простору парка природе евидентирано је 227 таксона виших биљака. Рибљи фонд чине 24 врсте из 7 породица, од којих се издвајају строго заштићене врсте: златни караш (Царассиус царассиус), лињак (Тинца тинца) и чиков (Мисгурнус фоссилис). У границама заштићеног подручја забележено је 8 врста водоземаца и 4 врсте гмизаваца, од којих је посебно важно присуство строго заштићених врста: црвенотрби мукач (Бомбина бомбина), обична чесњарка (Пелобатес фусцус), гаталинка (Хyла арбореа), барска корњача (Емyс орбицуларис), белоушка (Натриx натриx) и рибарица (Натриx тесселлата).
У групи станишних типова наведених у Правилнику о критеријумима за издавање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување забележено је 14 типова станишта на територији Парка природе „Мртваје горњег Потисја“ приоритетних за заштиту. При томе је њих 8 наведено у оквиру приоритетних НАТУРА 2000 међународно значајних станишних типова, односно 9 у одабраним ЕМЕРАЛД стаништима. У ретка станишта и осетљива на деградацију на територији Републике Србије, спада 6 типова станишта. У категорији национално значајних убрајају се још 2 типа као репрезентативна, односно 5 типова који су услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију означени као фрагилни.
На мртвајама је забележен значајан број бескичмењака везаних за водена и влажна станишта, што је индикатор квалитета воде у мртвајама. Евидентирано је дванаест заштићених врста у Србији од којих треба истаћи инсекте: тиски цвет (Палингениа лонгицауда), вилински коњиц (Гампхус флавипес), мрав (Лиометопум мицроцепхалум), ластин репак (Папилио мацхаон), велики дукат (Лyцаена диспар), панонски преливац (Апатура метис) и пуж (Сегментина нитида).
Мртваје представљају део комплекса водених станишта значајног за очување фауне птица. Орнитолошку вредност овог заштићеног подручја представљају ретке и угрожене врсте птица на гнежђењу, миграцији и зимовању. До сада је регистровано 167 врста птица, од чега је 79 врста гнездарица. Многе врсте значајне су у националним и међународним размерама, што потврђује и њихово присуство на следећим листама, уредбама и конвенцијама:
• 137 врста строго заштићено према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016);
• 51 врста на СПЕЦ листи, од чега на СПЕЦ 1, односно на ИУЦН Црвеној листи – три, СПЕЦ 2 – десет и СПЕЦ 3 – тридесет и осам;
• 38 врста налази се на Додатку И Директиве о птицама, што их опредељује као врсте на основу којих се номинују Натура 2000 подручја.
Глодари (Родентиа) представљају најбројнију врсту сисара и забележени су на свим мртвајама. Типични представници барско-мочварних биотопа су бизамски пацов (Ондатра зибетхица) и водена волухарица (Арвицола террестрис). На свим мртвајама у оквиру Парка природе „Мртваје горњег Потисја“ заступљене су многе врсте из реда звери (Царнивора), при чему треба посебно истаћи видру (Лутра лутра), која се најчешће може срести на мртваји Батка. С обзиром да је веома осетљива на загађење водотока и еутрофикацију, представља индикатор за чисте воде богате рибом. Видра се налази на листи строго заштићених врста у Републици Србији. На простору свих мртваја живе лисица (Вулпес вулпес) и шакал (Цанис ауреус), док се на рубу шумарака, на сувљим деловима, могу срести јазавац (Мелес мелес) и твор (Мустела путориус). Од врста које су предмет интересовања ловаца заступљени су зец (Лепус еуропаеус), срна (Цапреолус цапреолус) и дивља свиња (Сус сцрофа).