Novi Sad, 11.02.2011.
OSVRT NA 2010. I PLANOVI ZA 2011. GODINU
Prošla godina bila je izuzetno teška za vodoprivredu, sa ekstremno velikim količinama padavina, znato većim od višegodišnjeg proseka. Odbrana od spoljnih voda, (na vodotocima) sprovođena je u šest navrata, a trajala je 166 dana. Najobimnija je bila tokom maja, juna i jula. Trajala je 59 dana, a u odbrani je od ukupno 1.460 km nasipa, 25. juna bilo preko hiljadu kilometara odbrambenih linija. Vodostaj Dunava kod Bezdana dostigao je 720, a kod Novog Sada 696 cm. Odbrana od spoljnih voda uspešno sprovedena, a koštala je više od 86 miliona dinara.
Odbrana od unutrašnjih voda (u atarima), bila je još zahtevnija, sprovođena je u četiri perioda na većini meliorativnih područja. Najteže je bilo tokom maja, juna i jula u Banatu, na reci Bosut, na području somborske i subotičke opštine i Grada Novog Sada. Postojeća kanalska mreža nije projektovana za tolike količine padavina, ali da nije funkcionisala dobar deo poljoprivrednog zemljišta, uključujući stambena naselja i kompletnu infrastrukturu, bio bi poplavljen. Dodatni problem bili su visoki vodostaji reka, pa je gravitaciono odvođenje vode bilo nemoguće. Najveći deo crpnih stanica, nekoliko meseci u kontinuitetu, radio je danonoćno, a prepumpano je oko 700 miliona kubika vode, što je polumesečni proticaj Tise.
Hidrosistem DTD sa svojom mrežom magistralnih kanala ukupne dužine 694 km, 16 prevodnica, 26 ustava i četiri velike crpne stanice u potpunosti je ispunio svoju osnovnu namenu – odvodnjavanje unutrašnjih voda. U 2010. godini Hidrosistem DTD sproveo je najveću količinu unutrašnjih voda od vremena kada je izgrađen (u poslednjih 40 godina). U najkritičnijim momentima Ustava Novi Sad, Crpna stanica Bečej i Crpna stanica Žabalj, radile su sa maksimalno projektovanim kapacitetima, pa je nivo vode u kanalima bio u normalnim granicama. Prošlogodišnja odbrana, od unutrašnjih voda, koštala je više od 240 miliona dinara, a 65% od te sume odnosi se na rad crpnih stanica.
Inače, u održavanje detaljne kanalske mreže duge oko 21.000 km, sa 160 pumpi, godišnje bi trebalo uložiti više od tri milijarde dinara. U poslednjih 20-ak godina, zbog nedostataka sredstava, ulagalo se znatno manje pa se kanalska mreža ne održava onako kako bi trebalo. Naplata naknada je sve manja. Od ukupnog godišnjeg zaduženja naplati se jedva trećina, a samo onoliko novca koliko se prikupi od naknada za odvodnjavanje, može se uložiti u održavanje postojeće kanalske mreže. Dugovanja poljoprivrednika prema Vodama Vojvodine premašila su četiri milijarde dinara, dok privreda duguje dodatnih 2,6 milijardi dinara.
Stanje na poljoprivrednim površinama donekle bi se popravilo kada bi poljoprivredna preduzeća i ratari primenili odgovarajuće agrotehničke mere, a pre svega prokopali odvodne brazde od svojih njiva do kanalske mreže. Napominjemo da održavanje kanalske mreže u naseljenim mestima nije u nadležnosti Voda Vojvodine, već lokalnih samouprava, odnosno komunalnih preduzeća ukoliko postoje.
Programom poslovanja za ovu godinu za investicije bi trebalo obezbediti 3,9 milijardi dinara. Najviše sredstava za investicije, gotovo tri milijarde trebalo bi da bude obezbeđeno iz kredita Svetske banke, a iz Fonda za kapitalna ulaganja oko 760 miliona dinara. Za održavanje sistema za odvodnjavanje, zaštitnih objekata i Hs DTD potrebno dodatnih 3,12 milijardi dinara. Redovno održavanje sistema za odvodnjavanje, koje se najvećim delom finansira iz naknada, čini 60% ukupnih izdvajanja, 30% Hs DTD, a 10% se izdvaja za održavanje zaštitnih objekata (nasipa).