Dan Dunava je međunarodna manifestacija koja slavi Dunav i sve njegove pritoke, odajući priznanje njihovoj vitalnoj ulozi u snabdevanju vodom, hranom, energijom i obezbeđivanju uslova za rekreaciju i održavanje života.
JVP Vode Vojvodine Dan Dunava obeležava regatom „Vode Vojvodine“ koja se ove godine organizuje po sedmi put.
Dan Dunava je međunarodna manifestacija koja slavi Dunav i sve njegove pritoke, odajući priznanje njihovoj vitalnoj ulozi u snabdevanju vodom, hranom, energijom i obezbeđivanju uslova za rekreaciju i održavanje života.
„Dan Dunava“ je prilika da pokažemo da na obalama i vodama Dunava ima mesta za svakoga. Samo, ne bi trebalo zaboraviti- dobro se dobrim vraća. Na ovaj dan, 29.juni, vojvođanske reke, kanali i svi vodotokovi spajaju se sa bogatstvom i raznovrsnošću naših suseda sa kojima delimo najdragoceniji resurs, jednu od najlepših reka na svetu.
Na Dan Dunava, 29. juna, obeležava se godišnjica potpisivanja Konvencije o zaštiti reke Dunav u Sofiji, Bugarska- 29.juna 1994. godine. Iz godine u godinu sve veći, Dan Dunava podiže svest o dunavskom slivu- veliki festivali na obalama reka, javna okupljanja, obrazovni događaji i mnogi drugi, odajući priznanje rekama dunavskog sliva, ljudima i, naročito, napretku koji je postignut.
Dan Dunava ukazuje na potrebu da zemlje i organizacije Dunavskog basena ujedine svoje snage i rade zajednički. Obeležavajući ovaj dan, pomažemo da se obezbedi zaštita reke Dunav i njenih pritoka, kako bi ih i buduće generacije koristile i u njima uživale.
ČINJENICE O DUNAVU
Dunav je najvažniji rečni sliv u Evropi, jer povezuje 81 milion ljudi. Ova reka i njene pritoke protiču kroz 18 zemalja- Nemačku, Austriju, Češku Republiku, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, BIH, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju, Ukrajinu, a manjim delom i kroz Švajcarsku, Italiju, Poljsku, Albaniju i Makedoniju.
Dunavski basen zaista je najinternacionalniji rečni basen na svetu.
Dunav počinje kao jedva primetno kapanje u Crnoj šumi u Nemačkoj, ali do kraja svog, 2780 kilometara dugog puta do Crnog mora, gotovo 300 pritoka se uliva u njega i odvodnjava 9% kontinentalne Evrope.
Reke Dunava su reke života, koje obezbeđuju dom ljudima i životinjama. One su veza Evrope i snaga koja ujedinjuje, spajajući zajednice najrazličitijih kultura, jezika i istorije.
Ljudi
Dunav je impresivna reka, na samo zbog svoje veličine, već i zbog bogate istorije čovečanstva. Dunav nastavlja da uobličava i biva uobličen pod uticajem ljudi koji žive u ovom basenu.
Život ljudi tesno je vezan za Dunav. Na njega se oslanjaju kada su u pitanju pijaća voda, navodnjavanje za poljoprivredu, industrija, saobraćaj, proizvodnja energije, turizam i rekreacija. Riblji fond predstavlja izvor hrane i prihoda, naročito za stanovništvo donjeg Podunavlja i delte Dunava. Svi ovi resursi u velikoj meri zavise od racionalnog korišćenja u skladu sa principima održivog upravljanja vodnim resursima.
Ali, život pored reke pod velikim je uticajem prirodnih fenomena kao što su poplave.
Poplave su sastavni deo životnog ciklusa reke i njenih pritoka, ali one se brzo mogu pretvoriti u katastrofu, prouzrokujući široko rasprostranjene štete, zdravstvene probleme, pa čak i smrt. Ova pojava je naročito izražena tamo gde su reke odsečene od svog prirodnog plavnog područja, ograničene kanalima koje je stvorio čovek, ili gde su naselja i industrijske zone izgrađeni na područjima koja su prirodno podložna poplavama.
Rekreacija
Dunavski sliv nudi mnoštvo mogućnosti za rekreaciju i slobodne aktivnosti, kao što su kulturni sadržaji, biciklističke staze, staze u prirodi, avanturistička putovanja i za mlađe i starije generacije. Krstarenja Dunavom sve su popularnija, jer hiljadama ljudi bliže dočaravaju njegovu lepotu. U želji da predstavi Dunav u najlepšem svetlu i omogući trenutke uživanja na njenom toku, ovogodišnja regata „Vode Vojvodine“, najvećim delom, čak 180 kilometara, baš je na Dunavu.
Mnoge značajne turističke i prirodne znamenitosti smeštene su duž toka Dunava, uključujući Park prirode Gornjeg podunavlja u Nemačkoj, Dolinu Vahau i Nacionalni park „Doanau- Auen“ u Austriji, Nacionalni park Kopački rit u Hrvatskoj, Gvozdenu kapiju između Rumunije i Srbije i Deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini.
Saobraćaj
Vekovima, Dunav je bio značajna saobraćajnica Evrope. Od najranijih naseobina, imao je važnu ulogu u trgovini metalom, solju, sirovom kožom i ćilibarom, a čak se koristio za snabdevanje rimskih baza na severnoj granici Rimskog carstva. U srednjem veku, Dunav je bio glavna trgovačka saobraćajnica za Grčku i dalje do Indije. Od otvaranja kanala Dunav-Majna-Rajna 1992. godine, ovom rekom povezano je više od 3500 km od Crnog do Severnog mora. U današnje vreme, transport dobara Dunavom alternativa je drumskom saobraćaju, sve dotle dokle su potrebe i zahtevi same reke ispoštovani pri građenju i održavanju plovidbene infrastrukture.
“Dunav inspiriše, daje snagu, zdravlje, bogatstvo, lepotu i šta više treba. A mi treba da ga sačuvamo od zagađenja i od nebrige. Imati Dunav i svakoga dana buditi se sa njime i biti pored njega i na njemu celoga života- to je san i java. San je da se rodiš pored Dunava, a java da znaš da postojiš pored Dunava.”
Dragoslav Miljković
Stanovnik Dubovca na Dunavu