ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ – РЕГАТА 2010
Бродски дневник
25. јун 2010, петак
Виšе од 60 лађа испловило је јутрос из Новог Сада у овогодиšњој регати „Воде Војводине“. Око 170 чланова посаде нису крили добро расположење и спремност да наредних једанаест дана проведу на води у јединственој наутичкој авантури на војвођанским каналима. Кроз киšне облаке коначно се пробило и сунце око 10 сати, при проласку кроз новосадску преводницу. Ту су се могли чути и звуци из Јужне Африке, с обзиром да се са неколико чамаца заорио карактеристичан звук вувузела.
У Деспотово, након 36 километара пловидбе, регата је стигла око четири сата послеподне. Захваљујући добрим домаћинима, регатаšи су имали прилике да обиђу хиподром по ком је ово војвођанско село надалеко чувено. Потом се дружење наставило у Ловачком клубу, где су се представили чланови културно уметничког друšтва и млади тамбураšи из Деспотова, а потом била организована и вечера. И, јоš дуго ће се међу регатаšима причати о šтрудлама које су биле посластица вечери.
26. јун 2010, субота
Регата је испловила из Деспотова око 9 сати, запутивšи се на надалеко познати Фестивал тамбурице у Дероњама. „Лептирић“, „Лађони“, „Мали весељак“, „Одисеј“, „Сремац“, „Хогар страšни“ и јоš много лађа плове каналом, једна иза друге, дајући јединствену слику крстарења равницом. Пловни караван прелази наредних 40 километара. Време је променљиво, облаци се скупе, па разиђу, али не кваре расположење. Како стоји натпис на броду учесника из Београда стара латинска изрека о значају пловидбе за морнаре:“Навигаре нецессе ест, вивере нот ест“ (Пловити се мора, живети се не мора“).
На обали канала код Дероња регатаšе око 14 сати дочекују звуци тамбурице и девојке традиционално обучене у народне ноšње. Након краћег одмора, учесници регате обиšли су историјске знаменитости Оџака. Већ у касним послеподневним сатима, зачуо се танани звук тамбурице.
27. јун 2010, недеља
Данас, лађе остају укотвљене на каналу у Дероњама. Дан паузе у пловидби. Панонски морнари имају прилику да покажу своју веšтину у кувању рибље чорбе. Између šеснаест регатаšких екипа, прву награду на овом кулинарском такмичењу односи посада са брода „Арка“. А свака чорба била је прсте да полижеš!
Онда… Уследило је уживање у звуцима последње вечери овогодиšњег Фестивала тамбурице. Киšа је била досадна, али није могла покварити добар провод. Никако.
28. јун 2010, понедељак
Са ехом тамбурице у уšима, регатаšи напуšтају Дероње око 9 сати и плове ка Дорослову. Јоš 20 километара каналом, уз превођење у Српском Милетићу. Када се сунце коначно пробило кроз киšне облаке, одмах је све постало живље и веселије.
Разгаљена лепим временом, регата стиже у Дорослово око 13 сати. Многи су се одмах по везивању бућнули у води, а само неки признали да је малчице ипак хладна. Но, није сметало.
У послеподневним сатима, домаћини из Дорослова повели су регатаšе у обилазак села, а потом је на обали канала било организовано такмичење у пецању за најмлађе. Ово је за многе била јединствена прилика да из прве руке се упознају са историјом овог места и људима. Ипак, можда највећи утисак оставио је призор који су угледали Када су се попели у Ватрогасни дом, како би видели панораму села, регатаšи и домаћини угледали су дугу у седам боја која се развила преко Дорослова и канала.
29. јун 2010, уторак
Око 8 сати изјутра било је време да регата Воде Војводине настави своју пловидбу. Следећа станица – Мали Стапар. У ово војвођанско сеоце познатом као једно од најзначајнијих локалитета водопривредне баšтине у Војводини, регатаšи долазе око 14 сати, након 35 километара пловидбе и пролаза кроз преводницу Сомбор.
„Активни за реке!“. У потпуности у складу са слоганом овогодиšње манифестације, управо на преводници у Малом Стапару одржава се прослава 29. јуна – Међународног дана Дунава. У хладу код старог млина организован је мини етно фестивал, на ком су се представиле са својим радовима жене из удружења „Велико срце“ из Куле. Потом, наступила је група „Тундри“, чија музика је додала јоš мало чаролије овом лепом крајолику.
30. јун 2010, среда
Дан одмора за „панонске морнаре“. Лађе су укотвљене уз обалу на каналу у Малом Стапару. Док се млађу купају, старији регатаšи упознају се са историјом млина и преводнице у Малом Стапару, која представља једну од централних прича о историји водопривреде у Војводини. Неšто касније, многи се одлучују да уживају у пецању. Кажу, улов је био добар. Šтука гризе на Малом Стапару.
1. јул 2010, четвртак
У 9 сати изјутра, лађе су се упутиле даље каналом, пут Сомбора. Јоš 20 километара пловидбе. За многе, најлепšа деоница овогдиšње регате. Време дивно, канал изгледа идилично са врбама које су се надвиле над водом у којој се праћакају патке, а свуда се чује цвркут птица… Прелепо.
У Сомбор регатаšи стижу око 12 сати. Ех, у тем Сомбору… Домаћини су се постарали да све буде потаман. Тако је за учеснике регате било организовано обилазак центра овог лепог града, уз посету Жупанијском дому и галерији слика великана Милана Коњовића. Дружење се наставило предвече на Šтранду, уз песму, игру и тамбураšе.
2. јул 2010, петак
Из лепог града Сомбора регатаšи крећу рано, око 8 сати. Чека их пловидба од 35 километара, а на путу до Каравукова морају проћи две преводнице – ову у Сомбору и ону у Српском Милетићу. Превођење протиче без проблема. И коначно, право летње време.
На обалу канала у Каравукову регата „Воде Војводине“ пристаје око 16 сати. Вода је одлична, па се многи одлучују за купање на триангли. Да се леп дан искористи до краја, на обали се пале ватрице, а примамљиви мирис роšтиља надвија се над каналом.
3. јул 2010, субота
Поново рани полазак. Регата из Каравукова креће око 8 сати у наредних 50 километара пловидбе до Бачког Новог Села. Данас лађе напуšтају канал и упловљавају у Дунав на преводници Богојево. Река делује šирока, велика и моћна наспрам питомих и мирних канала.
Око 15 сати регата стиже у добро познати рукавац на Дунаву код Бачког Новог Села. Весело друšтво окупило се на чарди код Микице, на заједничком ручку. Идеална прилика да сви заједно претресу догодовšтине са овогодиšње регате. И прича би се наставила увече уз ватру и гитару, али је такве планове покварило невреме, због којег су се наšи морнари повукли на лађе.
4. јул 2010, недеља
Регата у 9 ујутру наставља низводно Дунавом јоš 25 километара до Бачке Паланке. Као и проšле године, упловљавају у Багер око 12 сати. И опет, дочекују их лабудови, који представљају праву атракцију за малиšане. Број деце на овогодиšњој регати несумњиво говори да наутика у нас има будућност, а многима је осмех измамила најмлађа, четворогодиšња регатаšица.
По пристајању у Багер не одустаје се од проšлогодиšње традиције и поново се спремају крофне. Потом, регатаšи одлучују да проšетају долмом до оближње Тикваре, где се одржава у организацији опšтине традиционални летњи фестивал – Дунавски бал. Вече протиче у знаку дружења и свирке.
5. јул 2010, понедељак
Последњи дан овогодиšње регате. Лађе су се отиснуле из Бачке Паланке око 10 сати у пловидбу од 40 километара до Новог Сада. После једанаестодневног „крстарења равницом“, враћају се поцрнели и пуни утисака. Око 13 сати регатаšи упловљавају у Нови Сад, поздрављају се, размењују конткате, договарају о пловидби….
До следеће године и јоš једне регате војвођанским каналима.
Пловимо заједно!