Војводина се може посматрати као музеј хидротехничког наслеђа под отвореним небом. Површина од 21,506 км2, са око 21.000 км укупне каналске мреже, 600 км пловних канала и мноштвом устава, преводница и црпних станица од историјског значаја указује да цела покрајина Војводина представља велику изложбу водопривредног и хидротехничког наслеђа.
Данашња српска покрајина Војводина одувек је била једна од најплоднијих мочварних површина у Европи, као резултат сложених активности у области хидротехничког инжењеринга које су се спроводиле кроз векове. Први канали су изграђени на почетку 18. века. До тада, реке су немилосрдно плавиле плодно земљиште претварајући га у ритове и мочваре. Каналска мрежа која је повезивала реке Дунав и Тису проширена је за време Индустријске револуције у 19. веку и на тај начин усмерила развој читаве заједнице. На каналима Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав данас постоје веома вредни и добро очувани објекти индустријског наслеђа који представљају потенцијалне туристичке атракције.
