Флористичке одлике

На подручју Парка природе „Бегечка јама“, до сада је евидентирано 125 врста виших биљака.

У групи национално и међународно значајних врста, забележено је девет врста, од којих су две строго заштићене, бели локвањ и пливајућа ресина, а две се налазе на Црвеној листи флоре Србије, црни глог и дремовац. У категорији заштићених врста налазе се иђирот, шиљата оштрица, црни глог, игличаста зуква, дремовац и водени орашак.

Аутохтону шумску заједницу чини заједница бадемасте врбе, као једна од ретких заједница у којој дрвенасте инвазивне врте нису присутне. Забележена је на Шашићевој ади и Еркином острву, између Дунава и појаса шума беле врбе. На подручју Бегечке јаме заступљене су заједнице беле врбе, беле топлоле са црним глогом, као и мање површине заједнице беле врбе и црне тополе.

Типови станишта

У групи станишних типова, као приоритетни за заштиту на територији Парка природе „Бегечка јама“ је забележено 17 типова станишта.

У приоритетна НАТУРА 2000 (међународно значајна) станишта се убрајају шуме беле врбе и шуме беле и црне тополе. У селективним ЕМЕРАЛД стаништима се налази 7 станишних типова.

У групи фрагилних, услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију се налази 8 станишних типова, тј. 2 у групи ретких у Србији и фрагилних. На простору природног добра су због експлоатације најугроженије шуме и остаци шума беле врбе, беле и црне тополе.

Фаунистичке одлике

Подручје Бегечке јаме је репрезентативно станиште значајног броја аутохтоних врста фауне, строго заштићених и заштићених врста, карактеристичних за низијска плавна подручја.

Пружа повољне услове за очување биодиверзитета ентомофауне, односно, захваљујући директној вези са реком Дунав, погодно је за развој водених инсеката. Ентомолошким истраживањима на овом простору, регистровано је присуство риличара, вилинских коњица, комараца, лептира, тврдокрилаца и камених цветова. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива („Сл. гласник РС“ 5/10), детектоване су две заштићене врсте инсеката из реда вилинских коњица.

За потребе стављања под заштиту „Бегечке јаме“, валоризације природних вредности овог подручја, извршена су ихтиолошка истраживања у периоду од 1996-1997. год. Заштићено подручје је директно повезано са реком Дунавом, тако да је и састав ихтиофауне у корелацији са врстама риба које живе у Дунаву. Фауну риба, чини 27 врста, од којих статус заштићених врста имају штука, шаран, сом, буцов, деверика, крупатица и гргеч.

На овом подручју је забележено 11 врста водоземаца и 6 врста из класе гмизаваца. Најзначајније представнике водоземаца чине мрмољци,  као и представници групе зелених жаба, а од гмизаваца значајно место заузима угрожена барска корњача. Водоземци и гмизавци представљају хранидбену базу за многе врсте строго заштићених врста птица, а такође представљају и значајне регулаторе бројности фауне бескичмењака, нарочито инсеката.

Орнитофауну Бегечке јаме са Дунавом и адама, представља око 150 врста птица, од којих гнездарице чине око 70 врста. Од строго заштићених врста овог подручја, издвајају се патка њорка, ћубасти гњурац, мали гњурац, белорепан, мали вранац, вивак, барска шљука, водомар и велика бела чапља, а од заштићених врста, риђоглава пловка, гроготовац и лабуд грбац.

Захваљујући саставу и распореду шумске вегетације, фауна сисара овог подручја заступљена је са значајним бројем врста. Мочварна вегетација представља станиште неким врстама глодара попут водене волухарице. Међу бубоједима присутни су кртица и јеж, а из реда звери, јазавац, твор и ласица. Породица паса заступљена је са две врсте, лисицом и шакалом. Од великог је значаја и присуство видре, строго заштићене врсте, која се налази на списку за Црвену књигу кичмењака Србије и на Европској и на Светској Црвеној листи.

Угрожавајући фактори

Водни режим, као и природна измена воде путем сталног плављења представља основни еколошки фактор опстанка живог света у заштићеном подручју. Због тога је главни угрожавајући фактор биљног и животињског света ПП „Бегечка јама“ измењен режим плавних и подземних вода.

Човек мења режим и ниво подземних вода кроз водопривредне радове, упуштање отпадних вода, исушивање и одводњавање.

Због свих тих промена које се дешавају у простору заштићеног подручја дошло је до губитка функције простора и губитка природних вредности. Упркос томе, опстао је велики број биљних и животињских врста.

Како се није радило на редовном одржавању, дошло је до делимичног засипања канала Бегеј преко код се Јама снадбева водом из Дунава, а такође и мртваја које су некада представљале везу са Дунавом.

На каналу Бегеј подигнута је устава којом се управља супротно потребама заштите па тако заштићено подручје трпи велику штету. Непланска отварања и затварања уставе иду на корист шумарству, који за циљ има смањење нивоа воде у Јами, како би се добило што више сувих површина за потребе подизања плантажних засада. Због успореног отицања воде наталожена је велика количина органског седимента.

Поремећаји у хидрологији (измене у режиму плављења, повећање осцилација водостаја Дунава на нивоу његовог слива и засипање дунаваца) представљају кључне факторе који нарушавају стабилност ритских шума.

Осим угрожавајућих фактора у хидрологији, на ПП „Бегечка јама“ велики угрожавајући утицај имају и засипање, замуљивање и зарастање, интензивно шумарство, инвазивне врсте, уништавање и губитак станишта, фрагментација станишта, криволов, урбанизација, посетиоци као и одлагање чврстог отпада.

ОСНОВНИ УГРОЖАВАЈУЋИ ФАКТОРИ

Осим угрожавајућих фактора у хидрологији, на простору ПП „Бегечка јама“ велики угрожавајући утицај имају и засипање, замуљивање и зарастање, интензивно шумарство, инвазивне врсте, уништавање и губитак станишта, фрагментација станишта, криволов, урбанизација, посетиоци као и одлагање чврстог отпада.

Табела 1. УГРОЖАВАЈУЋИ ФАКТОРИ И УТИЦАЈИ УНУТАР ПП „БЕГЕЧКА ЈАМА“

Табела 2. УГРОЖАВАЈУЋИ ФАКТОРИ И УТИЦАЈИ ИЗВАН ПП „БЕГЕЧКА ЈАМА“