Одбраном од поплава од унутрашњих вода и даље је обухваћено око 180.000 хектара земљишта у Војводини, а под водом је око 3 процента, односно пет хиљада хектара. На свим системима на којима је проглашена одбрана радници водопривреде су на терену, црпне станице раде нон стоп, а на најкритичнијим тачкама багери измуљују канале или уклањају препреке и „чепове“ који успоравају отицање воде. Пропусти којима механизација не може прићи ручно се чисте.
Иначе, на подручју Војводине има више од 21.000 километара канала за одводњавање, не рачунајући Хидросистем ДТД који је дугачак готово хиљаду километара. Примера ради, укупна дужина категорисаних путева у Србији, укључујући и Војводину је 9.500 километара. Одржавање тог огромног система са 155 великих црпних станица и мноштвом осталих водних објеката у надлежности је ЈВП Воде Војводине. Међутим, у годинама као што је ова са много падавина и превлаженим земљиштем још од прошле године тешко је одржати ниво воде у каналима на оптималном нивоу. Одвођење воде са пољопривредног земљишта до каналске мреже у искључивој је надлежности самих корисника.
Сваке године за функционалност тих система издваја се много новца. Само током прошле године за те намене уложено је скоро милијарду и по динара. Још једном апелујемо да се канали не претварају у депоније, јер није реткост да се у каналима нађу комади беле технике, шкољке аутомобила, разне врсте пластичног отпада, или да су пропусти за одвођење воде затрпани, а канали преорани. Све то успорава отицање воде, а на појединим местима стварају се бране и „чепови“.