Dostava rešenja za naknadu za odvodnjavanje fizičkim licima za 2019. godinu, počinje sledeće nedelje.

Naknada se od ove godine obračunava u skladu s novim Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je stupio na snagu u decembru prošle godine. Novi zakon menja način obračuna naknade za odvodnjavanje, a kao osnov se, umesto katastarskog prihoda, uzimaju klasa i kultura zemljišta. Te podatke JVP „Vode Vojvodine“ preuzima iz RGZ, što je poslednji put učinjeno 24. juna.

Sem ove novine, naknada za odvodnjavanje se od ove godine plaća kvartalno, kao i porez na imovinu. Obveznici će na računima dobiti tri uplatnice. Prva obuhvata prva dva kvartala a rok za uplatu je 15 dana od dana prijema rešenja. Drugu uplatnicu treba platiti do 15. avgusta, a treću do 15. novembra.

Način dostave rešenje ostaje nepromenjen u odnosu na prošlu godinu. Prema Zakonu o opštem upravnom postupku predviđena je lična dostava. A to znači da poštar dva puta dolazi na navedenu adresu. Ukoliko obveznika ni drugi put ne nađe kod kuće, ostavlja obaveštenje sa brojem rešenja i vremenom pokušaja dostave, a pošiljka se vraća pošiljaocu (JVP „Vode Vojvodine“). U tom slučaju, obveznici mogu da preuzmu kopiju rešenja uz važeću ličnu kartu i potpisom odgovarajućeg obrasca (dobiće ga u pošti) u svojim lokalnim poštama ili u poslovnoj zgradi JVP „Vode Vojvodine“.

Dostava rešenja za ovu godinu trebalo bi da se završi tokom septembra.

 

DA POJASNIMO ZAŠTO JE VAŽNO PLAĆATI NAKNADU ZA ODVODNJAVANJE

 

Naknada za odvodnjavanje nije nova obaveza za poljoprivrednike (nekada je to bio vodni doprinos). Iako jeste javni prihod, nije povezan sa porezom na imovinu. Poreska uprava je zaključno sa 2016. godinom radila obračun i zaduženje, međutim, stupanjem na snagu novog Zakona o vodama, taj posao za područje Vojvodine poveren je JVP „Vode Vojvodine“.

Naplaćena sredstva evidentiraju se u Budžetskom fondu za vode AP Vojvodine, strogo su namenska i koriste se za finansiranje radova u vodoprivredi. Kanali za odvodnjavanje moraju redovno da se izmuljavaju, tarupiraju i čiste od biljne vegetacije, a crpne stanice moraju uvek da budu spremne i remontovane. Ipak, ovi radovi ne podrazumevaju obavezu JVP „Vode Vojvodine“ da direktno odvodi vode sa poljoprivrednih površina. Evakuacija viškova vode do najbližeg kanala zakonska je obaveza samih korisnika, a za odvođenje viškova vode iz naseljenih mesta zadužena su lokalna komunalna preduzeća.

JVP „Vode Vojvodine“ je u obavezi da kanale (van naseljenih mesta), održava funkcionalnim, odnosno sve dok može da primi vodu sa okolnog zemljišta. Kojom brzinom će se voda povući iz atara u velikoj meri zavisi od kvaliteta zemljišta, ali i od načina obrade poljoprivrednih površina. Adekvatne agrotehničke mere poput šlicovanja, dubokog oranja ili razbijanja „plužnog đona“ znatno će pospešiti povlačenje vode sa oranica.

Takođe, u sisteme za odvodnjavanje mora da se ulaže konstantno, jer naknade za odvodnjavanje, koje u proseku iznose oko 1.200 dinara po hektaru na godišnjem nivou, pokrivaju samo 32% od potrebnih sredstava. Dakle, Vojvodina bi ponovo bila močvara da nema kanalske mreže i rada hidrotehničkih objekata.

Za pitanja u vezi sa naplatom naknade za odvodnjavanje, zainteresovani mogu da se obrate Korisničkom servisu JVP „Vode Vojvodine“ na besplatan broj telefona 0800/21-21-21 ili imejlom na adresu korisnik@vodevojvodine.rs.