Најинтересантнији део Великог бачког канала налази се у Малом Стапару. Ово насеље је изграђено као база за инжењере, војнике и раднике који су били укључени у изградњу Великог бачког канала. Највреднији објекти из тог периода су стари млин и преводница из 1802, као и бивша зграда Техничке дирекције за градњу Великог бачког канала, подигнута 1898. године.
Првобитни млин је био изграђен изнад преводнице крајем 18. века. Будући да је вероватно био скромних димензија и капацитета, реконструисан је и отворен 1848. Капацитет новог млина је износио 3500 до 4000 килограма пшенице током 24-часовног рада. Погон млина је покретала турбина јачине 26 коњских снага. Водени стуб између горњег и доњег нивоа базена преводнице, висине 1,25 метара, обезбеђивао је потребну снагу за покретање турбине. Млин је добијао електричну енергију путем динама, обезбеђујући тако струју за сопствене потребе, као и струју за зграде преко пута. Био је у функцији све до 1976. Данас, стари млин представља један од најзначајнијих објеката укупног хидротехничког наслеђа у Војводини.
Преводница у Малом Стапару је једина преостала из периода изградње Великог бачког канала. Пројектована је да пропушта бродове до 500 тона носивости. На свечаном отварању радова на каналу код Малог Стапара 1872, Франц Јозеф, владар Аустрије у то време, поставио је камен темељац за изградњу споменика богињи плодности Панонији. Овај споменик се још увек налази на обали на самом почетку канала Мали Стапар-Нови Сад. Нажалост, споменик је оскрнављен након Првог светског рата када је глава „богиње” откинута и бачена у канал. Сви значајни објекти у Малом Стапару, укључујући стари млин и бившу зграду Техничке дирекције за градњу Великог бачког канала су рестаурирани поводом Светске конференције о каналима одржане 2009. године у Србији, у организацији ЈВП „Воде Војводине“.