Преводница у Бездану представља први објекат у Европи, и вероватно у свету, на којем је примењено подводно бетонирање. Налази се на ушћу данашњег канала Врбас-Бездан и реке Дунав. Изградња је завршена 1856. Године, а организатор, пројектант и извођач радова је био војни инжењер Јоанес Михалик. Беспрекорном организацијом на градилишту, Михалик је испланирао и изградио фабрику цемента и бетона. Преводница у Бездану се првобитно састојала од два пара двокрилних устава на оба краја коморе, укупне дужине 70 метара и ширине 9,48 метара. Зидови преводнице и доња плоча су изграђени подводним бетонирањем на пројектовану висину објекта. Чињеница да до 1855. није било никакве доступне литературе чак ни о обичном бетону говори о томе колико је то био иновативан и храбар подухват.
Пре извођења радова, Михалик је био изградио многе пратеће објекте око градилишта како би све радило беспрекорно у тренутку започињања подводног бетонирања. Веома марљиво је испланирао организацију како би се радови на бетонирању непрекидно изводили 90 дана и ноћи. Дневни обим радова на изливању темеља преводнице био је у просеку 161 m3. Укупно је 19.000 m3 бетона изливено у конструкцију преводнице. Подводно бетонирање обављало се помоћу шест потапајућих сандука дужине 2,50 метара, ширине и висине 0,80 метара. Сандуци су имали покретно дно које се отварало помоћу полуге са куком.
Чим би подводни сандук био постављен на одређено место, дно би се отворило и бетон би био изливен на претходни слој. Током припремних радова за изградњу преводнице Бездан, Михалик је извршио пробно подводно бетонирање, а остаци пробног бетонског лука се налазе близу преводнице.
Након завршетка радова 1860, Михалик је објавио књигу у којој је користио нацрте како би детаљно описао изградњу преводнице. Испоставило се, нажалост, да чак ни тада дубина воде није била добро прилагођена током ниских нивоа Дунава. Преводница из овог разлога није у функцији од 1995. године.